Gornji Matejevac, Donja Trnava i Berbatovo. Tri sela u okolini Niša. Prvo ima gotovo sve što i grad, drugo nema kanalizaciju, a treće ni prodavnicu. Meštani i meštanke ovih sela ipak vide neiskorišćene potencijale u svakom, ali bez podrške, koja neretko izostaje, kažu da je teško realizovati bilo šta. Ima takođe i onih koji su željni da održe selo u životu, a i onih koji su mu se posle života u inostranstvu vratili i rešili da tu ostanu.
Gotovo svaka priča o srpskom selu ima donekle isti zaključak. Stanovnika je sve manje, problema sve više. Bez kanalizacije, dobrog mobilnog signala, redovnih autobuskih linija, ambulatni, apoteke, a ponegde čak i bez prodavnice – zbog ovakvih težanih uslova života mnogi se odlučuju da svoj zavičaj napuste.
Ipak, meštani Gornjeg Matejevca, sela u okolini Niša, nemaju takve probleme. Blizina grada, dobra infrastruktura, redovan prevoz, osnovna škola i vrtić pružaju gotovo sve ono što nudi i život u gradu. Povrh svega, mir, priroda i čist vazduh bili su dovoljan razlog da se nekadašnji odbojkaški reprezentativac, Milan Rašić, vrati iz inostranstva u svoje rodno selo i tu osnuje porodicu.
Ja sam dete sa sela, odrastao sam ovde u prirodi. Tu sam rođen i gde god da odem ovo je moja kuća i tu se najbolje osećam, kaže Rašić.
Nije mu bilo teško da odbojkaški teren zameni plastenikom, a loptu poljoprivrednim oruđem. Važno mu je kaže, da na svojoj trpezi ima domaće proizvode, a u planu mu je ističe i da uzgaja južno voće kao i da napravi svoju farmu.
Rašić, nije jedini koji se iz inostranstva vratio svojim korenima. Isto je učinio i Petar Popović nakon deset godina života u Dubaiju. U rodnom Matejevcu je sa svojom suprugom osnovao seosko-turističko domaćinstvo i tako odlučio da i turiste upozna sa lepotama svoga sela.
Nismo hteli da se vratimo bez plana. Dakle ovo nije nešto što se tek tako desilo. Mislim da smo objekat gradili četiri godine. To je bila neka stara zgrada, radionica koja je imala zgodnu poziciju da se konvertuje u hotel, naravno vremenom je ta ideja evaluirala, kaže Popović.
Nastoje da celo svoje domaćinstvo učine ekološkim i samoodrživim, te shodno tome već koriste energiju solarnih panela. I Popović i Rašić kažu da je ekolška neosvešćenost jedan od glavnih problema u selu i da su divlje deponije i nemar o otpadu nešto što im najviše smeta u Gornjem Matejevcu.
Da su uslovi za život u Matejevcu dobri, ali da je i uprkos tome sve manje mladih koji žele da se bave poljoprivredom, govori i Miodrag Bojić, vinogradar.
Sada mnogo zaostajemo po pitanju vinogradarstva. Podignuti su možda nekih dvadesetak hektara u poslednjih 10 godina što je mizerno. Svuda su zapuštene parcele. U Matejevcu zadnjih pet godina možda dva traktora su kupljena, jednostavno to ne zaživljava dalje, ističe Bojić.
Dodaje da je žalosno što će se mladi pre opredeliti za rad u fabrikama u gradu nego za svoju zemlju na selu.
Donja Trnava – selo aktivinih mladih ljudi
Na suprotnom obodu grada, u ravnici pored Morave leži Donja Trnava. Selo specifično po lepo uređenim travnjacima duž puta, ali i još po nečemu – ovo je selo u kome su mladi aktivni i udruženo rešavaju probleme.
Mladi Trnavci i Trnavke su u proteklom periodu uspeli da ponovo pokrenu svoj fudbalski klub, otvore kafić u selu, organizuju treninge aerobika za komšinice, ali i da osnuju prvi seoski časopis “Super Trnavac”.
Ono što mladi, nažalost, ne mogu sami je da selu obezbede kanalizaciju i redovne autobuske linije koje bi ih spajale sa gradom. A nije da i to nisu pokušali. Oni su pre par godina organizovali protestnu šetnju uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju, ali to nije imalo epilog kakav su želeli, kaže Teodora Perić, stanovnica ovog sela.
Imamo katastrofalni problem sa našim autobusima. Nemamo ih dovoljno i nemamo ih onda kada su nam potrebni. Nezgodno je zbog posla, nezgodno je zbog škole i zato većina mladih i odlazi barem tokom školovanja u grad, ističe Perić.
Još veći problem u Donjoj Trnavi je Kanalizacija. To je, kaže meštanka sela Verica Tončev, odavno želja Trnavaca, ali je njeno uspostavljanje ne samo skupo već i komplikovano zbog prirodnih karakteristika samog podneblja. Ipak, dodaje, sve to ne čini Donju Trnavu, manje privlačnom za život.
Vrlo retko se neka kuća proda u Trnavi, niko ne želi da je proda. Nema Trnavaca koji, bez obzira gde da je otišo, da se vremenom u Trnavu nije vratio, makar u najžalosnije slučaju traži da tu bude sahranjen, ističe Tončev.
Sela u opštini Niška Banja često bez osnovnih uslova za život
Nekada ljubav prema zavičaju nije dovoljna da kuće u selu ne ostanu prazne. Baš tako je u Berbatovu, selu u opštini Niška Banja koje sada broji stotinak domaćinstava. Čist vazduh i sve lepote koje pruža selo nalaze se na tel desetak kilometara od centra Niša, ipak u kilometrima se meri i put do prve pošte, apoteke i prodavnice.
Fali nam prodavnica, neće niko da je otvori, ne znam zašto. Malo je ljudi ovde, od 250 do 300, to je slabo. Imamo besplatne autobuse, a ovde je Gabrovac blizu, odemo autobusom i vraćamo se odmah sledećim, pošto stalno idu na sat, sat i po vremena, kaže Dragoslav Spasić meštanin Berbatova.
Loša povezanost sela sa okolnim mestima i gradom jedan je od najvećih problema za meštane i meštanke Berbatova. Asfalta ima, ali su putevi u lošem stanju. Nema ni kanalizacije, problem sa vodovodom tek nedavno je rešen, a ove godine očekuju i optičke kablove za internet čime bi se komunalna i telekomunikaciona infrastruktura u selu poboljšale.
Zapuštene njive i pusti vinogradi u selu i ne čude, jer u poljoprivredu ovde dugo nije ulagano. Nisu u travu urasla samo polja već i putevi, kaže Miodrag Matejić.
Većina njih je ovde odustala od poljoprivrede, jer su atarski putevi zapostavljeni i kroz mnoge od njih, a kada ne možete da dođete do njiva onda ne možete ni da radite poljoprivredu, kaže Matejić.
Kada se uz sve ovo obračunaju i cene preparata i neophoda oprema za poljoprivredu, jeftinije je i lakše kupiti na pijaci nego se upustiti u proizvodnju, dodaje Matejić.
Ipak i Berbatovo ima dosta potencijala, naročito turističkog, koji bi mogao biti iskorišćen za razvoj i napredovanje sela. Međutim pored ideja i volje meštana i meštanki, važniji su podrška i novčani podsticaji kojih trenutno nema.
Berbatovo je tek jedno od sela u opštini Niška Banja u kome su uslovi života ispod standarda. Oni koji žive Radikinoj bari, Vukmanovu, Koritniku, Rautovu ili Lazarevom selu, često nemaju ni pristup internetu. Signal za mobilni telefon je loš, nema pošte, apoteke, ni prodavnice – pokazuje istraživanje koje je uradila Nacionalna koalicija za decentralizaciju.
Sela hrane gradove. A ko će gradove hraniti, kada sela, gladna osnovnih uslova za život, ostanu prazna?
